Даница

 

“Поласком   у 1.разред  2008.год ,  почела сам да тренирам теквондо у клубу “Бајса” одакле и долазим.

Тамо сам заврсила основну сколу,затим сам средњу уписала у Кули, упознала нове другаре,  али нисам престала да се дружим  са другарума из основне школе.

Уз свакодневно тренирање напредовала сам из дана у дан , иако нисам на самом почетку тренирања показала таленат.

Моји другари из школе су увек били уз мене, навијали и пратили моја такмичења.

Могу рећи да сам обишла пола Европе и била на многим такмичењима, али за мене најзначајније такмичење је Европско првенство прошле године у Енглеској  на којем сам освојила бронзану медаљу.

Није лако бити спортиста, то подразумева  много одрицања , почевши од начина исхране, напорних тренинга па до недостатка  времена за исласке и дружења са својим другарима.

Иако немам много времена да бих се посветила школи и друштву,  ипак се трудим да постигнем све и да останем у контакту са свима. У септрембру сам се преселила у  Зрењанин , уписала другу годину средње школе и овде  почела да тренирам у Теквондо клубу  “Зрењанин”.

Заиста су ме  лепо прихватили  сви људи и у интернату као и професори у школи, поготово моји другари из разреда.

Устајем у 7ч, доручкујем, идем на тренинг,  учим, ручам, затим идем у школу. После школе вечерам, па поново одлазим тренинг, након тога имам мало времена за другаре из интерната па коначно касно лежем у кревет.

Мотив ми је да покажем свима који нису веровали у мене, који су ми се ругали и понижавали ме,  да могу да успем. Циљ ми је учествовање на  Олимпијади   и ако Богда освајање медаље на Олимпијади

Порука вршњацима  је да је лепо и здраво бавити се спортом рекреативно , ако нису спремни да се баве и професионално , јер кроз спорт се учимо здравијем начину живота, учимо да делимо, да будемо тим и што је најбитније да је живот саткан од победе и пораза.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *